O nama
Mi smo grupa prijatelja udružena u svojoj ljubavi prema Bogu. Kroz Njega smo svi povezani, svi ujedinjeni. Vođeni smo istom strašću da širimo Njegovu ljubav i svetlost. Pomažemo jedni drugima da rastu na našem putu buđenja duše. Pozdravljamo sve koji traže utehu u Bogu.
Psalam 143: 8
„Neka mi jutro donese vest o Tvojoj neizbežnoj ljubavi, jer u Tebe se uzdam. Pokaži mi put kojim treba da idem, jer Tebi poveravam svoj život “.
Dragi vernici
PROBUDITE SE, probudite se i uverite se u istinu. Pogledajte svet kakav je postao.
Živimo u surovom svetu. Svetu laži i iluzija u kojem se prave vrline smatraju slabostima, u svetu gde je lepota površna. Kročimo u snu kroz život nesvesni koliko smo se odvojili jedni od drugih i od Boga. U ovom svetu "zavadi pa vladaj" izgubljeni smo. Ali ovaj svet nije naš svet. Ne moramo pratiti gomilu. Možemo izabrati da koračamo u veri. Ne moramo ostati u plitkim vodama kada možemo plivati u okeanu ljubavi. Nismo došli na ovaj svet da se izgubimo u svojoj tami, došli smo da delimo svetlost. Vernici, ujedinimo se pod Božjom Ljubavlju. Stvorimo mesto gde će se svi, bez obzira kojoj religiji, rasi, starosti ili polu pripadali, moći okrenuti, kada su im potrebni ljubav i podrška. Isceljujmo i tešimo srca jedni drugih. Pomozimo jedni drugima da ispunimo svoju svrhu. Put je dugačak. Hajde da koračamo zajedno.
Bog blagoslovio uvek
Believers Unify 🕊🦅
Počnimo sa
"INSPIRACIJA"
Svako može biti pisac. Pročitamo nešto nadahnjujuće, iskoristimo tu inspiraciju i dodamo svoj sopstveni zaokret, ili vrlo često nesvesno koristimo reči koje su nas oduševile da napišemo sopstvenu priču. Ali to je samo pisanje radi pisanja. Ili preciznije, radi toga da bi bili zapaženi. Svi se zanosimo željom da budemo posebni, da budemo voljeni, ali to je tako pogrešno. Nikada ne bismo smeli da koristimo nešto toliko lepo zbog čega se srca tope, što osvetljava duše, u svrhu sticanja slave. Nema potrebe za tim. Ono što treba je da iskoristimo taj moćni tok motivacije za stvaranje novog trenutka u vremenu.
Neka taj novi trenutak bude ispunjen miroljubivošću, a opet razbuktanom vatrom blaženstva. Neka taj novi trenutak bude blagost, a opet snažni uragan ljubavi. Neka taj novi trenutak bude ispunjen zahvalnošću za muzu koja je zapalila ovaj plamen nadahnuća u tami naše duše, kako bismo mogli dalje da širimo njegovu svetlost i toplinu. Neka taj novi trenutak bude ispunjen ljubavlju i poštovanjem prema osobi koja je imala nagon da stvori takvu lepotu i nesebično je podeli sa svima nama, jer ta divna duša nije ništa manje od anđela. Pokažimo svoju odanost nastavljajući u stvaranju lepote u istom duhu kao i naša muza.
A nije tako teško stvoriti novi trenutak u vremenu kada je naše srce dirnuto rukom Anđela. Kad se naša pospana duša počne buditi. Kada naše oči svuda počnu da vide boje duge. Kada naše uši počnu da čuju slatki zvuk tišine. Kada naša pluća počnu da udišu božanski vazduh prostranosti. Kada shvatimo da ta lepota svega leži u nama. Kada shvatimo koliko su svi i sve dragoceni i da smo i mi deo svega toga. Kad shvatimo da smo kap vode u reci ljubavi. Zato se prepustite. Predajte se potpuno i reka će vas odvesti do okeana neprestane radosti. Prepustite se i zaboravite na sve granice koje su napravljene od ovog okrutnog sveta u kojem živimo.
Ovaj svet nije naš svet. Nismo poslani ovde na ovaj svet da bismo u očaju sedeli u nekom usamljenom kutku okruženi mrakom i senkama tužnih ljudi bez nade. Nismo poslani ovde da čekamo i vidimo šta je Bog planirao za nas. Ne, mi smo poslani ovde u ovaj svet sa svrhom. Poslani smo ovde jer smo se obavezali Bogu da ćemo zajedno sa njim učiniti ovaj svet boljim. Poslani smo ovde da budemo svetionici njegove svetlosti, da blistamo sjajno, dajemo nadu i stavljamo osmehe na svako tužno lice kojim smo okruženi. I znate da je to istina. Znate da je to jedini put za vas. Samo ste na jedno putovanje spremni. Putovanje putem kojim se vaša duša zaista budi. To već znate. Zbog toga niste zadovoljni onim gde se trenutno nalazite i duboko u sebi znate da ovaj život koji živite nije vaš život. Ništa se ne čini pravim, ništa vam nema smisla, nikad ništa nije dovoljno. Zbog toga toliko očajnički želite promenu, iako ne volite promene. Zbog toga treba da nastavite živeti, da se probudite iz ovog teškog delirija, da se iskobeljate iz ove nestvarnosti, da prestanete sanjati, da vidite istinu, da budete slobodni.
Zato plačite ako treba, ali pokušajte da se ne brinete, prestanite da povređujete svoju umornu dušu i slušajte. Bog, naš Nebeski Otac, govori nam šta treba činiti. Uvek je sa nama, čuva nas. U Njegovom srcu je samo naše najbolje dobro. On Zna da smo zaglavljeni i izgubljeni u svoj ovoj zbrci. Priča sa nama, slušajte. On zna šta nam treba, zna gde smo i kuda treba da idemo. Previše smo dragoceni da bi nas ostavio same sa svojim bolom i slomljenim snovima. Mnogo smo voljeni od njega da bismo bili prepušteni patnji. Bog je svuda oko nas i u nama. Zato budite mirni i tihi, osećajte i slušajte, prepustite se potpuno u njegove ruke pune ljubavi. Ne postoji ništa sigurnije ili utešnije od ruku punih ljubavi našeg Stvoritelja. Samo ga zovite kad vam zatreba, on je tu za vas. Uzeće vas za ruke, čvrsto će ih držati i nikada ih neće pustiti. Kad biste samo znali koliko vas voli naš Otac, nikada se ne biste osećali sami. Njegova ljubav prema vama je kao nijedna druga ljubav. Ne prestaje da voli čak i kada zalutamo zaboravljajući ko je naš otac. Voli nas čak i kad prestanmo verovati u njegovu ljubav. Zato ne činite to. Verujte mu svim srcem, svom snagom, uzvratite mu istu ljubav koju vam On tako nesebično pruža i poslaće svoje Anđele da vas izvuku iz mračnih voda i odvedu u okean ljubavi i svetlosti. Anđeli će boriti vaše bike, boriće se za vas. Samo ih pustite da vas nežno vode na vašem putu ka večnom blaženstvu.
Red Feather
Mir koji dolazi iz ljubavi prema Bogu prevazilazi sve. Prepustite se prisutnosti Omni-a, sezona Ljubavi je stigla.
Božić je definitivno najlepše doba godine. Širom sveta okupljamo se da zajedno odamo počast i proslavimo rodenje našeg Spasitelja; Događaj od kosmičkog značaja koji nam je doneo Sina Čovečijeg koji je poništio štetu nanetu Adamovom neposlušnošću Boga. Isus Hrist je doneo svetlost na Zemlju. On je bio svetlost. Isus je bio Božji Sin koji je živeo u ispunjenju božanske volje, oslobođen grehova sveta i otuda je mogao otkriti pravednost Oca Nebeskog i doneti nam spasenje.
Isus je učio svoje sledbenike da ljudi trebaju delovati moralno u životu, ne samo da bi ušli u carstvo Božije, već zato što bi trebali da želimimo činti dobra dela i da želimo pomagati drugima. Naučio je svoje sledbenike da vole i da ljubav dele sa svima. Čak i do danas njegova učenja ostaju. Njegov Duh je s nama, svuda oko nas i u nama. U ime njegovog Svetoga Duha, molim vas, delite svetlost, širite ljubav i budite razlog nečije radosti.
Srećan Božić
Braćo i Sestre
Svi mi u svom životu prolazimo kroz iskušenja i mislimo da ta iskušenja potiču od Boga. Verujemo da nas Bog testira. Ali to nije tako. Bog nam pomaže u našim iskušenjima koja sami na sebe nanosimo. Mi sami upadamo u zamku koju je postavilo zlo. U redu je pasti. Svi mi padnemo. Bez tame ne bismo znali šta je svetlost. Kada grešimo u srcu osećamo da to nije ono što smo. Nismo zavist, nismo požuda, niti pohlepa ili ponos, niti bilo šta od toga. Nismo sa ovog sveta i kada padnemo patimo. Svi padamo, svi smo ranjeni, ali ne moramo biti. Samo nam treba spoznaja onaga što smo.
U Jakovljevoj poslanici, koja se naziva i Jakovljevo pismo, apostol Jakov piše o iskušenjima i objašnjava nam kroz šta prolazimo i podstiče nas da osuđujemo grehove ovoga sveta i da ponizno živimo po božanskoj mudrosti koja nam je doneta u Hristu.
Jakov 1: 13-21
„Ako su ljudi u iskušenju, zbog takvih iskušenja, ne smeju reći:„ Ovo iskušenje dolazi od Boga “. Jer Bog ne može biti iskušavan zlom, a sam on nikoga ne iskušava, ali ljudi se iskušavaju kad ih odvuku i uhvate vlastite zle želje. Tada njihove zle želje zače i rađaju greh, a greh kad je pun nastao, rađa smrt.Ne zavaravajte se, draga moja braćo i sestre! Svaki dobar dar i svaki savršeni poklon dolazi s neba; silazi od Boga, Stvoritelja nebeskih svetlosti, koji ne menja i ne izaziva tamu okrećući se. Svojom voljom nas je stvorio kroz reč istine, da bismo imali prvo mesto među svim njegovim stvorenjima. Zapamtite ovo, draga moja braćo i sestre! Svi moraju biti brzi da slušaju, ali spori da govore i još sporiji da se naljute. Ljudski bes ne postiže Božju pravednu nameru. Zato se oslobodite svake prljave navike i svih zlih ponašanja. Podložite se Bogu i prihvatite reč koju on zasađuje u vaša srca koja može da vas spasi. "
Vidite, Bog je dobar, Bog je ljubav. Bog nikada ne bi želeo da patimo ili padnemo u iskušenje. Sasvim je suprotno. I dok mu se molimo: „Ne uvedi nas u iskušenje, već nas izbavi od zla“ Bog nežno čini upravo to.
Bog blagoslovio uvek 🕊
Franjevački Blagoslov
Neka vas Bog blagoslovi nelagodnošću zbog lakih odgovora, poluistinom površnih odnosa, kako biste mogli da živite duboko u svom srcu.
Neka vas Bog blagoslovi besom zbog nepravde, ugnjetavanja i iskorišćavanja ljudi, tako da možete raditi na pravdi, slobodi i miru.
Neka vas Bog blagoslovi suzama koje ćete proliti za one koji pate od bola, odbijanja, gladi i rata, kako biste mogli pružiti ruku da ih utešite i njihov bol pretvorite u radost.
I neka vas Bog blagoslovi sa dovoljno ludosti da verujete da možete napraviti razliku na ovom svetu, tako da možete raditi ono što drugi tvrde da se ne može učiniti. Da donese pravdu i dobrotu svoj svojoj deci i siromašnima.
Amin
Ovo je pravi blagoslov!
Ne možemo videti svetlost ako nije mračno, niti možemo ceniti radost života dok ne osetimo bol. Možemo biti saosećajni sa nekim ko pati, ali ne možemo u potpunosti razumeti istinsku štetu na njihovoj duši ukoliko sami nismo iskusili iste nedaće.
Ne možemo u potpunosti shvatiti važnost istine dok nas ne lažu. Ne možemo biti zahvalni na blagosti ljubavi, dok ne osetimo goruću vatru mržnje na svojoj koži.
U patnji ne samo da jačamo već i rastemo. Rastemo kao ljudska bića koja su duboko dirnuta suzama koje su prolili braća i sestre i koja se nikada neće umoriti od nuđenja ljubavi i saosećanja onima kojima je potrebna.
Bog blagoslovio uvek 🕊🦅
Jevanđelje po Tominoj izreci 77
„Ja sam svetlost (koja predsedava) svima. Ja sam taj koji je večnost: ja sam taj od koga je večnost došla, a meni ta večnost odlazi. Rascepite komad drveta ja sam tu. Podignite kamen i tamo ćete me naći.“
Celog života tražimo Boga, a ipak ga većina ne može naći. Neki ljudi odlučuju da promene religiju kako bi se približili Bogu, ne shvatajući da je zapravo naš ego taj koji nas udaljava od Boga. Nema potrebe za promenom religije da bi pronašli Boga. Religija je samo odraz naših shvatanja I veroispovesti u skladu sa kulturom i društvom u kojem živimo. Bog je jedan za sve nas, i On je tu za sve nas. On je tu u nama da bismo ga osetili. Bog je prisutan svuda.
Njegov Sveti Duh obitava u našim bićima i što smo više svesni njegovog prisustva u nama, jasnije možemo videti Božje prisustvo u svima. Nećemo naći Boga ni u jednoj crkvi ukoliko Boga ne osetimo u svom srcu. Moramo postati svesni sopstvene svetlosti iznutra. Živimo svoj život kao robovi tela i njegovih potreba da smo potpuno izgubili svest o tome ko smo zapravo.
Nismo ego, a opet činimo sve da udovoljimo svim potrebama fizičkog tela, a toliko malo ili ništa ne činimo da osvetlimo dušu. Ego je toliko moćan da ni ne shvatamo da smo egoistični. Nismo rođeni bezdušni, a opet idemo kroz život takvi kakvi jesmo. Iako ne mislimo za sebe da smo sebični, ponašamo se upravo tako. Uopšte nismo svesni sopstvenih grešaka. Mi ljude uzimamo zdravo za gotovo. Mi sebe doživljavamo kao žrtve. Brzi smo da krivimo i osuđujemo druge, a spori da zaboravljamo i opraštamo. Tako smo brzi da uočimo greške kod drugih, ali tako slepi da vidimo svoje. Volimo da krivimo druge za naše patnje i probleme sa kojima se suočavamo. Uvek je neko drugi kriv, nikada mi sami. Ne shvatamo kada povredimo nečija osećanja, ili još gore, ponekad I shvatamo, ali nekako učinimo njih krivima.
Pretpostavljamo da je stvarnost kao što želimo da bude, čak i ako ona to nije i kada nas stvarnost pogodi, postajemo žrtve. Tada koristimo ljude oko sebe ne razumevajući šta zapravo radimo. Koristimo druge da bismo ispunili sopstvene potrebe, a opet nikada ne pomislimo da smo možda prešli liniju.
Obično to radimo jer smo povređeni, tada ego postaje jak i zaslepi nas. U bolu je naš čin sebičan. Ali samo zato što osećamo bol, nemamo prava da povredimo druge. Najgore je što povredimo ljude koji duboko brinu o nama. Ljudi koji nastavljaju da pomeraju planine samo da bi nas videli kako se smešimo.
U svakom trenutku moramo biti svesni ko smo i nikada ne dozvolimo da ego preuzme kontrolu nad našim životom. Pogotovo ne kada proživljavamo bol. Naročito je tada potrebno da budemo blizu Boga, da se molimo za snagu, da se borimo kroz nevolje i da ne zalutamo u tami. Svi se izgubimo u nekom trenutku svog života, ali važno je pronaći put nazad.
Ego je takođe jedan od najvećih paradoksa života jer on ne postoji. To je samo misao u našem umu koja nas sprečava da vidimo istinu. A istina je da smo postali grešnici i da nas sopstveni gresi sprečavaju da vidimo Boga. I ne sumnjajte, svi smo grešni. Lažemo, žudimo, ljubomorni smo i tako dalje, ali to ne želimo da priznamo, jednostavno zato što ovo nismo u svojoj suštini. Nismo takvi rođeni. To nismo mi. Bog nas nije stvorio takvima.
Rođeni smo čistog srca i srce je mesto gde ljubav prebiva. Sa ljubavlju u srcu lako je postati svestan svojih grehova, a što smo više svesni grehova, više možemo očistiti svoja srca.
Matej 5: 8
„Blago onima koji su čisti u svom srcu, jer će videti Boga“.
Lako je uočiti sve grehe, samo moramo obratiti pažnju na sve što radimo ili govorimo. A kad smo svesni svojih postupaka i reči, možemo odabrati kako ćemo se ponašati ili šta ćemo reći. Nikada nije kasno uraditi pravu stvar, a to je ignorisati ego svaki put kada uvidimo šta čini. Kada vidimo na šta nas ego tera, jednostavno to treba ignorisati i učiniti suprotno. Ne treba da se borimo protiv egoističnih nagona, ignorisanje je dovoljno. Što više ga ignorišemo, manji je.
Uvek imamo izbor da popravimo svoje ponašanje. Uvek možemo izabrati da budemo ljubazni i puni ljubavi, da budemo podrška i pokažemo poštovanje. Uvek možemo izabrati da budemo zahvalni uprkos činjenici da je život zaista težak.
Kada odlučimo da delujemo suprotstavljajući se egu, počinjemo jasnije videti. Naš stav i percepcija se menjaju kao i pogled na život. Sa svim pozitivnim promenama, ego će na kraju potpuno nestati, zajedno sa lažnim identitetima, a u mislima neće postojati ništa drugo osim ljubaznih misli i istinske stvarnosti.
Gubiti ego čudan je osećaj, kao da gubimo um ili se gotovo osećamo kao da umiremo. Taj osećaj može biti zastrašujući. Čak nas može pratiti i u našim snovima. Možemo imati tako užasne noćne more koje našu krv pretvaraju u led, ali ne brinite. Samo budite svesni da je sve to samo deo procesa buđenja i iako se osećamo kao da smo se izgubili, upravo je suprotno. Ne gubimo sebe, već zapravo nalazimo istinu o tome ko smo zapravo, i ko nismo.
Mi smo u istinu deca Božja. Mi smo duhovna bića rođena u ovom telesnom životu. Svi mi imamo božansku svrhu u ovom životu. Otac nam je dao neizmeran potencijal i ako smo zaista iskreni u svojim naporima da ispunimo svoju svrhu, On će nam pomoći da taj potencijal dostignemo i pomoći će nam na našem putu nazad kući, kako bismo mogli da živimo sa Njim zauvek.
Red Feather Star